На манифестацији „Метковачка весела машина“ казанџије су подложиле „веселе машине“, крчкао се гулаш, припремали су се и дегустирали мачвански листићи, гастрономски специјалитет овог краја, играло се коло и певало, а наздрављало најбољом домаћом ракијом.
Десету „Весела машину“ организовали су месна заједница Мачвански Метковић и Културно-образовни центар под покровитељством општине Богатић са циљем да се не заборави традиционални обичај из прошлости када су домаћини у паузи између бербе кукуруза и сетве пшенице пекли домаћу шљивовицу.
– Мачвански Метковић је престоница добре капљице. Некада је у овом малом селу било доста добростојећих кућа са великим шљивицима и домаћини су се такмичили чија је ракија боља. Тако је село изашло на добар глас по најбољој ракији – подсећају у селу.
Ове године, међутим, победила је ракија Радосава Шобића из суседног места Белотић. Познати адвокат је са 18 година старом шљивовицом освојио шампионску титулу и то трећи пут од када се манифестација организује.
– Мој казан је произведен далеке 1928. године у мајсторској радионици Илије Тртице из Руме. Од тог времена је више пута преправљан, код мене је скоро 30 година, али су остали оригинални делови од квалитетног анодног бакра. Можда је у томе тајна добре ракије, а можда што у свакој капљици има доста љубави јер ја не печем ракију да бих зарађивао, већ из хобија и да наставим породичну традицију – прича Радосав.
Радосав скромно прича како и после дуго времена и неколико награда не сматра да је велики стручњак, па и даље прати стручну литературу и на манифестацијама упија тајне искуснијих казанџија.
Истиче да је уметност добити питку ракију, лепе боје, да „клизи низ грло и не удара у главу“. Шљива мора да буде добро зрела, чиста и квалитетна, битна је хигијена посуда у којима се чува комина, а треба знати и када је време да се почне са печењем. Њему је време када пече ракију најдражи период јер се одмара од свакодневних послова у адвокатској канцеларији без обзира што казанџијски посао није лак.
– Нема одмора, казан не сме да се напусти пошто непрестано мора да се прати колико је јака ватра, комина не сме да загори или искипи, проверава се јачина да не буде сувише ‘мекана’. Годишње испечем 10 до 15 казана, па ме људи питају шта ће ми толика ракија, а ја им одговорим да имам две ћерке и сина и биће прилике да се попије – каже Радосав у чијој кући се наздравља чистом домаћом шљивовицом, а када иде у госте понесе флашу и не брине да ли је изабрао прави поклон.
Д.Грујић